Место лобање рај постаде

 

Све ово људи називају несигурношћу. Наша религија верује да су ово искушења од нечастивог.

 

Бол је душевна сила коју је Бог усадио у нас, а чији је циљ да донесе добро, љубав, радост, молитву. Уместо овог ђаво успева да ову духовну силу одвоји од духовне батерије наше душе и да је користи на зло, што ће рећи да изазива депресију, да душу доводи до тромости и чамотиње. Он мучи човека, поробљава га и чини да се он душевно разболи.

 

Ту постоји једна тајна треба да претворите сатанско дејство у добро дејство. То је тежак посао и за њег аје потребна извесна припрема. Та припрема јесте смирење. Смирењем привлачите благодат Божију. Предајете се љубави Божјој, богослужењу, молитви. Али и када чините све ово ништа нећете постићи ако нисте стекли смирење. Сва рђава осећања: несигрност, губитак наде, разочарење - која теже да овладају душом, нестају захваљујући смирењу. Ко нема смирење, него је себичан, не допушта да оспориш његову вољу, да га опоменеш или посаветујеш. Одмах се ражалости, нервира, бунтује, реагује жустро и препушта се депресији.

 

Овакво стање лечи се благодаћу Божјом. Душа треба да се усмери ка благодати Божјој. До исцељења ће дпћи ако она са чежњом заволи Бога. Многи који су за нашу Цркву свети претворили су депресију у радост кроз љубав према Христу. У ствари они су сву своју душевну силу, коју је ђаво хтео да сатре у њима, предавали Богу и тако је претворили у радост и весеље. Молитва и богослуженње постепено претварају депресију у радост будући да благодат Божија делује на душу. Овде је потребно да имаш снаге да добијеш благодат Божију, која ће ти помоћи да се сјединиш са Богом.

 

Потребна је вештина. Када се предаш Богу и постанеш једно са њим, заборавићеш злог духа који те је вукао отпозади па ће он презрен побећи. У наставку што се више будеш посвећивао Духу Божјем то ћеш мање гледати за собом па нећеш нми видети оног који те вуче натраг. Када те привуче благодат онда се сједињујеш са Богом. А када се сјединиш са Богом о предаш њему онда све друго нестаје. Ти све друго заборављаш и спасаваш се. Велика вештина и уметност или велика тајна - како се избавити од депресије и свега негатвног - састоји се у томе да се предаш љубави Божијој.

 

Депресивном човеку може да помогне рад као и интересовање за живот. Башта, биље, цвеће, дрвеће, природа, шетња у природи, пешачење - све то помаже човеку да се активира и да се у њему пробуде друга интересовања. Све то утиче као лек. Бављење уметношћу, музиком или нечим другим, такође веома добро утиче. Али ја посебан значај придајем интересовањем за Цркву, за богослужење, за озучавање Светог писма. Изучавајући реч Божију, човек се исцељује а да то и не примећује.

 

Испричаћу вам о једној девојци која је дошла ка мени убогоме. Патила је од ужасне депресије. Лекови јој ништа нису помогли. Све је запустила - и посао и кућу и све своје преокупације. Ја сам јој рекао оно што знам. Говорио сам јој о љубави Христовој која осваја душу, јер је благодат Божија испуњава и мења. Објашњавао сам јој да је демонска она сила која обузима душу и претвара душевну снагу у депресију, савлађује је, мучи и упропашћује. Саветовао сам је да се бави разним делатностима, као на пример, музиком, која јој се некада свиђала. Више сам јој међутим нагласио значај обраћања Христу и љубави према Христу. Јос сам јој рекао да у нашој Цркви постоји терапија љубављу према Богу и молитвом, али љубављу и молитвом које су плод искрене чежње. То је тајна терапије. Тако то сматра наша Црква.


 Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита