Nedelja, Januar 29, 2012
теологија
Молитва је вода жива којом душа гаси жеђ
Њему смо сви исти. По истим законима и правилима ће нам судити. Једино Њему није важно јесмо ли Срби, Хрвати, Жидови, православци, римокатолици или муслимани, црне или беле боје коже. Kада дође Судњи дан нећемо се разликовати по овоземаљским обележима. Постојаће само једно правило по којем ћемо се разликовати- наша дела. „А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвно у оку свом не осјећаш? “ (Мт 7,3) рече Господ с намером да нас опомене да нисмо ми створени да правимо разлику између наших и туђих грехова нити да другима судимо. Наши грехови су једнаки по тежини. Разлику можемо направити искреним покајањем. “Покајте се јер се приближава Царство небеско“( Мт 3,2) викао је пророк св Јован Крститељ у пустињи народу како би им указао да се ближи Судњи дан. У данашњем времену појављују се људи који тврде да су пророци и да су од Бога изабрани и послани како би нас припремили за други долазак Господа Исуса Христа. Таквим људима не треба веровати и њих се треба чувати. Како их препознати, питање је многих верника упућено духовним вођама. Наша сумња у Бога често нас води у кривом смеру. Наша вера не треба бити пољуљана ни у једном тренутку. Она мора бити искрена, јака и чврста. „Ко има уши нека чује“ (Мт 13,9) рече Господ народу којем је проповедао, али Га не разумеше јер беху слепи поред здравих очију. Многи слепи препознаше Га по Његовом гласу и мољаше Га за исцелење. Зар ћемо и ми као фарисеји осудити нашег Цара викати му: „Зашто си дошао да нам сметаш кад је нама боље дoк Ти ниси ту!? “
Кад ће доћи Судњи дан, нитко не зна. Да се припремимо, нећемо имати времена. Ако кренемо сад, можда успемо пронаћи спасење. Битно је да пробудимо на време нашу свест о пролазности. Имати скупи ауто, мобилни, луксузне куће и викендице, небитно је. Ништа од тога нећемо носити са собом. То су нам ствари непотребне. Пролазне су као и ми. Данас могу имати неку цену и моћ, али сутра не мора бити тако. Лако могу постати непотребне и небитне, замењиве су. Производ су наше доколице као и отуђености од Бога. Настале су онда када смо подлеги искушењу. Страх је један од проблема који муче модерног човека. Он је доказ наше удаљености од Бога. Решит га се једино можемо када повратимо веру и љубав у Бога. То је једино можемо кроз молитву. Буђењем свести да је Бог с нама и да нас није напустио отераћемо демоне од нас. И сами Адам и Ева када су прекршили заповест Божију покушали су се сакрити јер их је био страх Његове казне. Заборавили су због силног страха да је Бог милостив. Бог је присутан у сваком часу и на сваком месту. Са истинском жељом и молитвом можемо повратити нашу изгубљену веру. Молитва је оно што нам свима недостаје.
„Молите, и даће ба се; тражите и наћи ћете, куцајте, и отвориће вам се“ – говори Господ (Мт 7,7) Молитва је разговор наше душе са Богом. По уверењу светих отаца наших, оно што је ваздух за наша плућа, то је молитва за нашу душу. Као што тело не може да живи без ваздуха тако и наша душа не може да живи без молитве. У данашње време, када свако жури за пролазним стварима овог света; када немамо времена да разговарамо ни са својим ближњима, молитва је све мање присутна и нестаје из нашег живота. Савремени човек заборавља бит молитве. Он се моли када му затребају пролазне ствари (новац, ауто, кућа, итд.) и када се нађе у невољи. У његовим ретким молитвама често уме само да каже „ Боже помози!“ и „Сада ми хитно треба Твоја помоћ!“ Молитва не треба да буде само наше тражење помоћи од Бога и наше захтевање. Треба да буде наша захвала Богу. Апостол Павле каже: „ Молите се Богу духом у свако време... Молите се Богу без престанка“ (Ефес. 6,18; 1. Сол. 5,18). Овим није хтео рећи да ништа друго не треба радити, но за време рада треба да мислимо о Богу и у срцу да одржавамо молитвено расположење. Молитва не треба имати шаблон. Богу су најмилије оне молитве које изговарамо из чистог срца са поверењем према Њему. Није лако започети молитву. Треба имати храбрости. Често се нађемо у ситуацији када би се радо помолили Господу, али не знамо како. Не можемо наћи нама најбољу реч којом би започели наш разговор с Богом. Њему количина и квалитета речи није битна. Можемо једном простом реченицом рећи много више него нетко тко ће по два-три сата седити пред иконом и изговарати многобројне реченице. Не узносимо своја дела каo фарисеји у молитви јер ко се пред Богом сам узноси, пред другима ће бити понижен. Молитва треба да буде искрена, од срца и да је у тајности. Господ Исус Христос нас у Својој Беседи на гори подучава како да се молимо рекавши: „Када се молите не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима,да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју. А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти. А када се молиш, не говори много као незнабошци; јер моисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вама треба, пре него што га замолите“ (Мт 6,5-8). Док се молимо своје срце требамо окренути Господу Исусу Христу. Потребно је да не будемо равнодушни, лукави, неверни и дволични. Иначе, каква нам је корист од молитве. „Ови људи приближавају Ми се устима својим, и устима својим поштују Ме, а срце је њихово далеко од Мене“ (Мт 15,8) рече Господ гневним гласом с намером да нам скрене пажњу на наше грешке док још имамо времена да се искрено покајемо.
Према томе, не стојмо у Цркви само како би после могли рећи да смо били у Цркви већ окренимо своје срце Господу јер ко се не моли Богу срцем исто је као да се не моли. Тада се моли само наше тело, а не душа, а то није исто. Када стојимо на молитви, стојимо пред Богом који све зна. Молитва доноси човеку безбројна добра: просвећује ум и очишћава га од злих помисли; озарева, загрева и омекшава душу; кроти и разгони страсти; оплемењује срце и запаљује у њему љубав према Богу и ближњима; доноси души мир, спокојство, топлину, радост, блаженство; привлачи Духа Светога у човека чини храмом Божјим. Она је оно што нам недостаје како би имали миран и спокојан живот. Не живимо живот без молитве јер нас он не води никамо. Испунимо свој живот молитвом јер ћемо на тај начин бити ближи Творцу, али и нашим животним циљевима. Молите се Богу и ваше молитве ће бити усклишене.
.
хвала Вама што сте одвојили неколико минута свог драгоценог времена да прочитате овај текст
да, Исус је безгрешан.
Mislio sam za života, ovozemaljskog... dok je širio hrišćanstvo, a ne sad.
разумех Ваше питање, али Вам дадох мало збуњујући одговор,опростите :)
Господ Исус Христос оваплотивши се од Светог Дуга и Марије Дијеве примио је човечанску природу не одбацивши своју божансу природу. Зато кажемо да је Исус Христос Богочовек. Као такав током боравка на Земљи не учиних грех.
па будући да је сам Бог свемогућ и свезнајући, можете и сами закључити да је био писмен
узмимо у обзир да је Исус Христос обећавши ученицима својим да ће им Бог Отац послати након десет дана од Његовог вазнесења Духа утешитеља који се у виду огњених језика супустио на апостоле и подарио им знање сваког језика, један од доказа да Бог поседује сво знање